Električni brodovi i slično
Već sam vidio tako nešto kod nekih glisera, pa sam mislio da pomaže kod postizanja veće maksimalne brzine.
Ja imam retro vodeni skuter s vanbrodskim motorom od 5 KS koji ide oko 10 km/h, pa sam razmišljao o tim dodatcima, ali neznam dali bi išta s tim dobio????, ako je samo za stabilnost onda odmah odustajem.
Ja imam retro vodeni skuter s vanbrodskim motorom od 5 KS koji ide oko 10 km/h, pa sam razmišljao o tim dodatcima, ali neznam dali bi išta s tim dobio????, ako je samo za stabilnost onda odmah odustajem.
-
Zex
To i jest samo za jezera. Na moru te nema šanse taj motorić pogurati, pričam iz iskustva.Dodatno je ekološka osvještenost, na zapadu je sve više jezera na kojima je zabranjen pogon na gorivo, znači samo vesla, jedra ili struja. Kod nas znam da to vrijedi za jezero Lokve u Gorskom Kotaru. Možda ima još koje, ne znam.Roman je napisao/la:Evo na njihovim stranicama malo više podataka i filmić gdje se vozikaju po jarunu.
http://arbanautika.hr/arba-500-electro/ ... ektro.html
Drugi razlog zašto je to samo za jezero je taj da je i more uvjetno tekuća voda. Struje na moru su stalne i na otvorenom njihova snaga i brzina je prejaka za takve motoriće. Isprobano, a evo i za usporedbu - benzinska Honda 2,3 ks ne može istu ovakvu Arbu 500 tjerati uz kurenat ("uzvodno po moru") na području Porera (južna Istra). Minimum je nekih 4-5 ks.
Evo složio ja, ima već druga ili treća godina:Roman je napisao/la:Inače samo litijeva baterija od 24 V i 104 Ah košta 24.000 kn. Ja tu vidim dobru priliku za samogradnju onome tko je na moru i kome treba brodić. To se od obične pasare dade složiti puno povoljnije a možda i rezultatima bolje s obzirom na domet i brzinu.
http://e-vozila.com/forum/viewtopic.php?t=4606
Cijela stvar fercera lijepo po bonaci i kad je puno sunca, prijatelj voza turiste okolo a zimi lovi lignje s tom barkom. Međutim nek je malo vjetra ili kurenta (struje) nastaju problemi i poteže se mobitel za zvati šlep službu. Imaj na umu da je ova pasarica koju sam radio čist deplasman, znači treba joj minimum snage za kretanje i teška je oko 450 kila. Ova Arba sa sajma značajno je teži brod plus ima poludeplasmansko dno što traži prilično više snage za kretanje.
Špirun - mostić na provi za lakši ulazak/izlazak s broda ili na brodRoman je napisao/la:PS: Može li mi netko tko se kuži reči što je špirun, kolotur, jarbolić i bitva i u kakvoj su međusobnoj vezi ti elementi?
Kolotur - Nosač u kojem je užljebljeni kotač preko kojeg ide špag
Jarbolić (jarbolet) - mali stup na kabini na kojem su navigacijska svjetla, zastavica, antena...
Bitva - T ili Pi metalni element za koji se veže špag.
To je spojler koji tu barku iz deplasmanske pretvara u poludeplasman. Za ovu svrhu i režim plovidbe potpuno nebitno, može imati kakvo god dno s ovom igračkom od motora plovit će isključivo deplasmanski.dc74 je napisao/la:Mene zanima koju funkciju imaju one "kutije-produžetci" plovila s lijeve i desne strane motora?
-
Zex
Ok, probat ću u kratko.
Osnovna podjela plovila je na deplasman i na gliser.
Deplasmanski trup je najstarija poznata forma koja je oblik dobila po uzoru na tijelo ribe.
To su sve one silne jedrilice koje vidite po marinama, stare pasare, gajete i slična plovila. Bit stvari je u trupu koji prati val, sprijeda ga razbija dok se kreće a vrh vala je na sredini dužine plovila. Od te točke trup se uzdiže i na krmi stiže vodenu liniju.
Karakteristika tih barki je to što im treba jako malo snage za kretanje i vrlo su stabilne na moru.
Da ne gnjavim puno sa formulama brzina im je ograničena i ugrubo iznosi onoliko čvorova (Nautičkih milja na sat) koliko im je metara vodna linija. Konkretno na mojoj ribolovnoj barci koja je dugačka 6,20 metara vodna linija je 5,50 metara. Toliko je i brzina u čvorovima koju postignem sa pola gasa na motoru snage 6 ks.
Sve preko toga je prosipanje goriva. Naime, na taj trup možete staviti i 100 ks, dobit će se mrvica brzine a potrošnja će enormno skakati. Krma će "kopati" i cijelo plovilo postaje neupotrebljivo.
Deplasmanska su sva plovila koja se dugoročno upotrebljavaju, od malih ribarica pa do džinovskih tankera. Kod njih je najbolji odnos potrošnja/pređeni put ali brzine su male, za kontinentalce čak i smiješne
Prednost im je velika stabilnost tako da su sve radne barke i brodovi imaju ovu formu. Na sidru su nepomični a duboka kobilica mogućava veliku bočnu stabilnost.
Gliserski trup
Obično se naziva i V trup ili duboko V trup. Konstrukcija mu je takva da je vrh vala koji on razbije pramcem daleko iza njega te on praktično klizi po površini mora. Gliseri imaju tri režima plovidbe - deplasmanski, gore opisan, zatim gliserski, u kojem postižu veliku brzinu uz relativno malu potrošnju goriva i fazu izglisiravanja koja je nekakva siva zona u kojoj su sva čuda moguća ali samo jedna stvar je sigurna - potrošnja u tom režimu je jako velika.
Gliseri se koriste za brza prebacivanja od točke A do točke B u režimu gdje je bitna brzina a potrošnja baš i ne toliko.
Mana je vrlo mala stabilnost jer nemaju kobilicu pa su na sidru jako "šegavi" ali nije im to i namjena. U profi upotrebi koriste ih ronioci, vojska, vatrogasci i većina vikend kapetana
Poludeplasmanski trup
U zadnje vrijeme jako popularna forma koja kombinira prethodna dva. Pramac je u vidu deplasmanca ali se od polovice trupa nastavlja u ravnu ili blago V ploču do krme. Kobilica je plitka i izrezana negdje na polovici plovila.
Razbijeni val završava negdje na kraju te ploče (to su kod ove brodice ARBA 500 ta dva boksa na krmi za koje je netko pitao čemu služe) i brod može ploviti u deplasmanskom režimu a sa jakim motorom dolazi u neku sivu zonu koja je bliska glisiranju ali za potrošnju je bolje ne pitati. Uglavnom to je nekakav kompromis koji nitko tko se ozbiljno bavi morem ne uzima u obzir ali kako sam rekao popularna je kod vikend nautičara.
Uglavnom, za Arba 500 ovakvu kakva je na slikama potreban je motor cca 60 ks pa i više da bi ti "boksovi" došli u funkciju.
Velika im je mana teška upravljivost na većim brzinama a prednost im je hrpa smijeha kojeg lokalnom stanovništvu priušte preko zime dok ih promatraju s rive
Eto, nadam se da sam pomogao
EDIT: Evo i link o baznim terminima i oblicima: http://www.pelleymarine.com/hull-classifications.php
Osnovna podjela plovila je na deplasman i na gliser.
Deplasmanski trup je najstarija poznata forma koja je oblik dobila po uzoru na tijelo ribe.
To su sve one silne jedrilice koje vidite po marinama, stare pasare, gajete i slična plovila. Bit stvari je u trupu koji prati val, sprijeda ga razbija dok se kreće a vrh vala je na sredini dužine plovila. Od te točke trup se uzdiže i na krmi stiže vodenu liniju.
Karakteristika tih barki je to što im treba jako malo snage za kretanje i vrlo su stabilne na moru.
Da ne gnjavim puno sa formulama brzina im je ograničena i ugrubo iznosi onoliko čvorova (Nautičkih milja na sat) koliko im je metara vodna linija. Konkretno na mojoj ribolovnoj barci koja je dugačka 6,20 metara vodna linija je 5,50 metara. Toliko je i brzina u čvorovima koju postignem sa pola gasa na motoru snage 6 ks.
Sve preko toga je prosipanje goriva. Naime, na taj trup možete staviti i 100 ks, dobit će se mrvica brzine a potrošnja će enormno skakati. Krma će "kopati" i cijelo plovilo postaje neupotrebljivo.
Deplasmanska su sva plovila koja se dugoročno upotrebljavaju, od malih ribarica pa do džinovskih tankera. Kod njih je najbolji odnos potrošnja/pređeni put ali brzine su male, za kontinentalce čak i smiješne
Prednost im je velika stabilnost tako da su sve radne barke i brodovi imaju ovu formu. Na sidru su nepomični a duboka kobilica mogućava veliku bočnu stabilnost.
Gliserski trup
Obično se naziva i V trup ili duboko V trup. Konstrukcija mu je takva da je vrh vala koji on razbije pramcem daleko iza njega te on praktično klizi po površini mora. Gliseri imaju tri režima plovidbe - deplasmanski, gore opisan, zatim gliserski, u kojem postižu veliku brzinu uz relativno malu potrošnju goriva i fazu izglisiravanja koja je nekakva siva zona u kojoj su sva čuda moguća ali samo jedna stvar je sigurna - potrošnja u tom režimu je jako velika.
Gliseri se koriste za brza prebacivanja od točke A do točke B u režimu gdje je bitna brzina a potrošnja baš i ne toliko.
Mana je vrlo mala stabilnost jer nemaju kobilicu pa su na sidru jako "šegavi" ali nije im to i namjena. U profi upotrebi koriste ih ronioci, vojska, vatrogasci i većina vikend kapetana
Poludeplasmanski trup
U zadnje vrijeme jako popularna forma koja kombinira prethodna dva. Pramac je u vidu deplasmanca ali se od polovice trupa nastavlja u ravnu ili blago V ploču do krme. Kobilica je plitka i izrezana negdje na polovici plovila.
Razbijeni val završava negdje na kraju te ploče (to su kod ove brodice ARBA 500 ta dva boksa na krmi za koje je netko pitao čemu služe) i brod može ploviti u deplasmanskom režimu a sa jakim motorom dolazi u neku sivu zonu koja je bliska glisiranju ali za potrošnju je bolje ne pitati. Uglavnom to je nekakav kompromis koji nitko tko se ozbiljno bavi morem ne uzima u obzir ali kako sam rekao popularna je kod vikend nautičara.
Uglavnom, za Arba 500 ovakvu kakva je na slikama potreban je motor cca 60 ks pa i više da bi ti "boksovi" došli u funkciju.
Velika im je mana teška upravljivost na većim brzinama a prednost im je hrpa smijeha kojeg lokalnom stanovništvu priušte preko zime dok ih promatraju s rive
Eto, nadam se da sam pomogao
EDIT: Evo i link o baznim terminima i oblicima: http://www.pelleymarine.com/hull-classifications.php
Ovi izrazi "plasman" mi nikako nisu imali smisla (glavom u zid) dok nisam kliknuo link koji si dao i tamo fino pise displacement!
A jebemu opet ista fora sa hrvatskim krnjim engleskim prijevodima kao i selen blokovi (silent blocks) aarrhg za poludit!
E da ne bude sve crno odlicna ti je barka jako mi se svidja besplatna &tiha voznja ljeti...
Stavi mocniji pogon cak i na ovo sto imas te moze izvuc iz problema, a kad zelis lagano klizit sustav je i dalje sposoban to tjerat!
A jebemu opet ista fora sa hrvatskim krnjim engleskim prijevodima kao i selen blokovi (silent blocks) aarrhg za poludit!
E da ne bude sve crno odlicna ti je barka jako mi se svidja besplatna &tiha voznja ljeti...
Stavi mocniji pogon cak i na ovo sto imas te moze izvuc iz problema, a kad zelis lagano klizit sustav je i dalje sposoban to tjerat!
-
Zex
A znam, pravilno bi bilo istisninski, poluistisninski i lebdeći ali da to kažeš nekome bio bi ismijan 
U svakom slučaju deplasmanski trup kakav ima jedrilica zahtijeva najmanje energije za kretanje i najpovoljniji je za eksperimente i gradnje ove vrste. Netko je spominjao katamaran i nije u pravu, on ima drugih kako nedostataka tako i prednosti, ne bih sad o tome.
Glisere i bilo kakva brža plovila na električni pogon za sad treba zaboraviti, to su obične egzibicije sa puno para potrošenih u ništa. Kada bih se ozbiljno upuštao u gradnju broda s elektro pogonom bila bi to jedrilica s klasičnim pogonom na vjetar ii vjetrogeneratorom. Razlozi:
- mala snaga potrebna za kretanje
- vjetra ionako ima uvijek pa bi elektro pogon bio rezerva
- neosjetljivost trupa na težinu. Naime jedrilica ionako ima jako težak balast u kobilici, brod dužine 10 metara ima oko 1000 kg olova dolje. Na to mjesto mogle bi doći baterije
- vjetrogeneratori primarno pa tek onda solarni kolektori zato što je brod u plovidbi dok jedri vrlo često (većinu vremena) u sjenci. Ako će brod stajati na vezu druga je priča - onda mu ne treba ni motor ni jedra
U svakom slučaju deplasmanski trup kakav ima jedrilica zahtijeva najmanje energije za kretanje i najpovoljniji je za eksperimente i gradnje ove vrste. Netko je spominjao katamaran i nije u pravu, on ima drugih kako nedostataka tako i prednosti, ne bih sad o tome.
Glisere i bilo kakva brža plovila na električni pogon za sad treba zaboraviti, to su obične egzibicije sa puno para potrošenih u ništa. Kada bih se ozbiljno upuštao u gradnju broda s elektro pogonom bila bi to jedrilica s klasičnim pogonom na vjetar ii vjetrogeneratorom. Razlozi:
- mala snaga potrebna za kretanje
- vjetra ionako ima uvijek pa bi elektro pogon bio rezerva
- neosjetljivost trupa na težinu. Naime jedrilica ionako ima jako težak balast u kobilici, brod dužine 10 metara ima oko 1000 kg olova dolje. Na to mjesto mogle bi doći baterije
- vjetrogeneratori primarno pa tek onda solarni kolektori zato što je brod u plovidbi dok jedri vrlo često (većinu vremena) u sjenci. Ako će brod stajati na vezu druga je priča - onda mu ne treba ni motor ni jedra
Treba bi mi za jedrilicu 10,5 m koja sad ima torpedo 18 ks(u stvarnosti 10-11 kw)
El motor DC ili AC 5-8 kw kontinius 3-4 kw po mogučnosti bez vodenog hlađenja
i naravno controler za motor.
napon može od 48-72 V
broj okretaja 1600-2000
za hlađenje bi mogao ugraditi ventilator od 5-10 m3h zraka za izvlaćit.
realno meni taj motor triba 10-15 minuta kad se pristaje i izlazi iz luke,u uvale mogu ulazit i izlazit i sa jedrima.ali nekako je čovik sigurniji kad ima i neki motor.
savjeti,prijedlozi dobrodošli
El motor DC ili AC 5-8 kw kontinius 3-4 kw po mogučnosti bez vodenog hlađenja
i naravno controler za motor.
napon može od 48-72 V
broj okretaja 1600-2000
za hlađenje bi mogao ugraditi ventilator od 5-10 m3h zraka za izvlaćit.
realno meni taj motor triba 10-15 minuta kad se pristaje i izlazi iz luke,u uvale mogu ulazit i izlazit i sa jedrima.ali nekako je čovik sigurniji kad ima i neki motor.
savjeti,prijedlozi dobrodošli
da najviše bi mi odgovarao 5 kw motor koji može potegnuti 10 minuta 10 kw i zapi kontroler i 48v. 200A 48 v agm baterije.VT generator 300W i solar polu -fleksibilni 200-300 W
baterije 220 kg motor 50 kg to je autonomija 2-2,5 sati to jest 10-15 nm otprilike.
koji je to rade od 5 kw na 48 V
inače sad torpedo,kopča,rezervar goriva imaju sigurno preko 300 kg
je li to ovaj motor
http://www.njuskalo.hr/vilicari-oprema/ ... s-15139909
baterije 220 kg motor 50 kg to je autonomija 2-2,5 sati to jest 10-15 nm otprilike.
koji je to rade od 5 kw na 48 V
inače sad torpedo,kopča,rezervar goriva imaju sigurno preko 300 kg
je li to ovaj motor
http://www.njuskalo.hr/vilicari-oprema/ ... s-15139909
-
Zex
U aute su stavljali motor od pumpe radi većeg broja okretaja, vidi s prodavačem što sve daje za tu cijenu. Na fotografiji su 2 kontrolera i nekoliko kontaktora...Dobro je što se može isprobati, pa prije kupovine možeš izmjeriti stvarni broj okretaja.dmeter je napisao/la:da najviše bi mi odgovarao 5 kw motor koji može potegnuti 10 minuta 10 kw i zapi kontroler i 48v. 200A 48 v agm baterije.VT generator 300W i solar polu -fleksibilni 200-300 W
baterije 220 kg motor 50 kg to je autonomija 2-2,5 sati to jest 10-15 nm otprilike.
koji je to rade od 5 kw na 48 V
inače sad torpedo,kopča,rezervar goriva imaju sigurno preko 300 kg
je li to ovaj motor
http://www.njuskalo.hr/vilicari-oprema/ ... s-15139909