Ares je napisao/la:S elektrolizam sam se igrao prije 5 - 6 godina i da se razumijemo, nisam nikad pobakrivao tiskane plocice, ali jesam razne cavlice, novcice, itd.
Sto se tice napona mora biti veci od 2,nesto V. Sto se struje tice stvarno neznam, uglavnom, nesmije ti bit tolika da kad prstom potegnes po plocici da ti na prstu ostaje bakra.
/cut.
Jel se sjećaš možda barem red veličine struje (mA, A, kA )?
Ja imam vremena, viška modre galice, i nekoliko komada ostataka pločica pa da probam.
I još nekoliko pitanja, koliko postotnu otopinu modre galice treba (naravno da ću ja to raditi odokativnom metodom ali da znam otprilike) i kakva žica mora biti koja ide na pločicu (bakrena ili nije važno)?
mladenek je napisao/la:
Jel se sjećaš možda barem red veličine struje (mA, A, kA )?
Ja imam vremena, viška modre galice, i nekoliko komada ostataka pločica pa da probam.
I još nekoliko pitanja, koliko postotnu otopinu modre galice treba (naravno da ću ja to raditi odokativnom metodom ali da znam otprilike) i kakva žica mora biti koja ide na pločicu (bakrena ili nije važno)?
Sigurno miliamperi, ali neznam kolko, a isprobavat mi se neda. Kolko se sjecam mislim da sam ja uzeo dvije 1,5V baterije spojene serijski i da su bile spojene direktno na elektrode (bez serijski spojenog otpornika). Radio sam ja to i sa 12V direktno iz ispravljaca, ali onda je struja prevelika pa se bakar ne stigne lijepo kristalizirati nego se mrvi.
Probaj sa nekih 50mA, mislim da bi bilo OK.
Sto se tice otopine kolicina galice nije vazna, ali bolje je da je sto veca jer ce ti cijeli postupak krace trajat. Najbrze ces ju otopit ako kristale stavis u vrucu vodu.
Pocicu spoji na minus pol (katodu) baterije, a na plus pol (anodu) spoji deblje bakrene zice. Kod plus pola ti se stvara sumporna kiselina i kisik pa ako uzmes bakrenu zicu automatski ce ti ju otapat pa ce ti koncentracija bakrovog sulfata (galice) biti konstantna. NIKAKO nemoj pobrkat polove na koje spajas zicu i plocicu jer ako plocicu spojis na plus pol nece ti se pobakrit nego izjetkat.
Evo ti i link s njemacke wikipedije http://de.wikipedia.org/wiki/Elektrolyse ,tu imas slike kako se to spaja i objasnjenje. http://hr.wikipedia.org/wiki/Elektroliza ,a evo i na hrvatskom nesto malo.
Pitanje o tzv automatu žmigavaca u autu.
kad krepa jedna žarulja, onda počne taj automat brže žmigati.
Imam LED žarulje pa kad ih stavim, naravno brže žmigaju jer imaju veći otpor od standard žarulje.
E sad-što bi trebalo u tom automatu prebrikati, izbaciti, ubaciti da i s LED žaruljama ili sa jednom pregorjelom običnom žaruljom ne blinka brže?
mike20 je napisao/la:Pitanje o tzv automatu žmigavaca u autu.
kad krepa jedna žarulja, onda počne taj automat brže žmigati.
Imam LED žarulje pa kad ih stavim, naravno brže žmigaju jer imaju veći otpor od standard žarulje.
E sad-što bi trebalo u tom automatu prebrikati, izbaciti, ubaciti da i s LED žaruljama ili sa jednom pregorjelom običnom žaruljom ne blinka brže?
Ne možeš ništa prebrikati,jer na automatu od žmigavaca da bi on radio normalno(60-90 puta u minuti trepne) moraš imati trošilo 42W na jednom izlazu,jer u žmigavce idu 2 žarulje po 21W,a 2 imaju 42W.
Ako hoćeš da ti LED blinka onda si napravi treptalo za koje djelovi koštaju manje od 5 kuna!!!Želim ti ugodno experimentiranje.
Znam za tu okvirnu snagu da bi radio. Znam da se treptalo da napraviti bez problema, ja ne trebam treptalo, nego da taj automa blinka stalno normalno, bez obzira jel imal 1W žarulju ili 42W-on i je el. slop pa bi se vjerovatno nekaj dalo iskombinirati
Pero je napisao/la:Marko, nemoj se opterecivati elektrolizom, tako nanosen bakar i nije bas nesto, a 1mm sloj neces moci nanijeti u manje od 50 puta (te ciscenjem plocice izmedju dvie uzastopne galvanizacije). Galvanizacijom se obicno rade slojevi od 5 do 10 mikrona, najvise do 25 mikrona. Deblji slojevi se stavljaju kovanjem.
Ček kak se ne može nanijeti deblji sloj?
Pa kod elektrolitskog se pročišćavanja,ako se ne varam,na čistu elektrodu nataloži i nekoliko centimetara bakra ?
Turbo, jesi li kada probao nataloziti galvanizacijom deblji sloj?
Zna se nakupiti na dovodima bakra, ali taj bakar je doslovce u obliku prasine, prijedjes prstom preko njega i on otpadne.
BTW, galvanizacija je ob icno uspjesna kada je metal koji nanosis drugaciji od podloge, kada je rijec o istovrsnoj podlozi (npr. bakar na bakar) galvanizacija i nije bas uspjesna jer se stvaraju na katodi neravnine, koje vuku vise struje pa time dobivaju vise materijala.
Probaj elektrolizom nanijeti bakar na zeljezo, prvih desetak mikrona ispada savrseno, bakar se cak sjaji, ali kod debljeg sloja to jednostavno ne ide.
Kod galvanizacije debljih slojeva treba montirati i pumpu, koja ce odrzati odredjenu brzinu medija (elektrolita) u odnosu na povrsinu na koju se nanosi metal galvanizacijom. S druge strane, treba i pazljivo kontrolirati struju.
Imam nesto iskustva s time, nanosio sam galvanizacijom i srebro i zlato, osim bakra.
Stavis zeljezni cavao u otopinu modre galice te protjeras ~0.1A struje; za svega nekoliko minuta ti cavao lijepo pocrveni. Ako izvadis taj cavao nakon nekoliko minuta, on izgleda gotovo savrseno, ako pak nastavis proces satima, bakar ce ti promijeniti boju u smedju i dat ce se skinuti cak i krpom.
Uostalom, probaj pa ces vidjeti da je takorekuc nemoguce galvanizacijom dobiti deblji sloj.
Znam da sam to isprobavao sa zlatom, ali najdeblji sloj zlata (u kadi s pumpom) koji sam uspio dobiti na celiku je bio oko deset mikrona, a to sam dobio tako da sam nanosio po dva do tri mikrona, polirao pa ponavljao proces. Koliko se sjecam, trebalo bi kontrolirati i temperaturu elektrolita...
A razlog zašto se ne dobro ne hvata za željezo sam negdje pročito,nešto kao da željezo reagira s elektrolitom pa se zato ne može koristit kao katoda.
Piše da se katode izrađuju od titana i inox-a,a i od bakra,ali su od bakra manje efikasne(valjda isto zbog kemijske reakcije sa elektrolitom).
Sto se tice debljih slojeva galvanizacije, jesam li vec napomenuo da treba imati pumpu? Ne kazem da je nemoguce, nego da je prakticki nemoguce to raditi amaterski jer je postupak prilicno kompliciran te trazi dobro poznavanje tehnologije.
marko-sk je napisao/la:kod 'tradicionalnih' transformatora - ovi s limićima - snaga se računa kao površina presjeka jezgre koliko cm2 toliko W - jel točno ?
NE !!
već sa kvadratom
P = S*S; P (W) S u cm2
marko-sk je napisao/la:
-ako da zanima me kako se računa snaga transformatora u napajanjima računala ?!?
isto kao za trafo s "limićima", samo je frekvencija veća,al moraš paziti kolku max. gustoču mag. toka može podnjeti kod najviše frekvencije
U = 4.44*B*S*n*f; B gustoča mag. toka u T; S površina jezgre u m2; n broj zavoja; f frekvencija u Hz
S = U / ( 4.44*f*B*n ) ; vidljivo što veća indukcija (mag. gustoća) i frekvencija to manja površina jezge samo ima ograničenje sa materijalom
B=u*H; B ovisi o H (magntsko polje). Tako za indukciju od 1 T za dinamo limiće treba nekih 300A/m dočim za 1.5T preko 2000A/m (za zrak 1.2 miljuna A/m)
Max, tvoje formule su za sinusni napon.
Ako je rijec o transforamtoru i o push pull pretvaracu, dovoljno su dobre za proracun transformatora do nekih 100kHz.
Naravno, treba znati i parametre feritnih materijala, a i njih ima razlicitih.
Feriti za nize frekvencije (do par kHz) obicno imaju visoku relativnu permeabilnost (cak do 2000) i podnose vecu indukciju (u principu do 0.7T), ali imaju i vece gubitke.
Najrasprostranjeniji materijal za AMPS je N27, od kojeg se rade transformatori, njegova relativna permeabilnost je obicno oko 1200, a zasicenje magnetskog toka je negdje na 0.45T, daklem, moze se ici na indukciju do 0.3T te frekvencije do 100-200kHz.
Toroidni prsteni se rade obicno iz materijala manje relativne permeabilnosti (55 do 500), ali i indukcija mora isto tako biti nesto niza, do nekih 0.2T. Takvi materijali podnose dobro i visoke frekvencije jer imaju vrlo male gubitke.
Imam negdje Siemensov prirucnik za feritne jezgre, koji mi je puno pomogao za proracun transformatora. Nazalost, knjiga mi je u starom stanu pa ne mogu dati tocne podatke o nazivima materijala.
U principu, materijali s manjom permeabilnosti imaju obicno i manju indukciju, ali idu do bitno vecih frekvencija. U specifikacijama materijala se obicno daju podaci o najvecoj dozvoljenoj indukciji (pri kojoj su gubici jos uvijek dovoljno mali), relativna permeabilnost, max temperatura te specificni elektricni otpor. Kod materijala s vecom permeabilnoscu se daje obicno i podatak o magnetostrikciji te mehanickoj cvrstoci materijala (za jezgre sa zracnim rasporom).
Na kraju, u tipicnom napajanju za PC se regulacija svodi na dva dijela: prvi dio je transformator kojim se rusi napon s ~300V, a u izlaznom dijelu se stavlja jos i pi filter (CLC, zapravo je LCLC). Obicno se svi DC izlazi vuku kroz isti toroid radi zajednicke regulacije napona, tj. da svi izlazni naponi ostanu unutar zadane tolerancije.
Primjera radi, jedno tipicno 300W napajanje ima na mreznom transformatoru 3.5 zavoja za 5V izlaz te 5.5 zavoja za 12V izlaz. Koliko se sjecam, primar je bio 36 zavoja za 308V.
Na prvi pogled djeluje nelogicno, ali je napon reguliran izlaznim toroidom koji raspodjeljuje napon izmedju pojedinih izlaza.
Pri racunu treba prvo odrediti najveci i najmanji duty cycle, a obicno se racuna najveci duty cycle pod najvecim opterecenjem i pri najnizem ulaznom naponu (uracunati treba i gubitke ulaznog ispravljaca). Minimalni duty cycle se racuna pri najmanjem opterecenju i navecim ulaznim naponom.
Max duty cycle definira indukciju u transformatoru te max struje pogonskih tranzistora, a min duty odredjuje koje probojne napone moraju tranzistori izdrzati, a i diode u sekundaru.
Schottky diode za vece struje obicno imaju probojni napon od 45V, sto prilicno ogranicuje raspon izlaznog napona.
)?
Ako želiš za drugačije oblike napona onda nije 4.44 nego 6.28 za maximalan napon (amplituda) 